Indija

INDIJA i njeni najstariji stanovnici Dravidi su oko 1000 godina pre nove ere pokoriti Arijevcii ali će primiti njihovu kulturu.Takođe Indija je uspela da se odbrani od persijskog cara Darija a i od Aleksandra Makedonskog.Krajem trećeg veka nove ere u slivu Inda i Ganga stvoreno je carstvo na čelu sa vladarom Čandragunma.A poslednji vladar ove države je Ašoka a posle njegove smrti carstvo se raspalo.

Persija

PERSIJA je nastala na visoravni između Mesopotamije i Indije.Persiju i Persijska plemena je ujedinio vladar Kir (558-529 godina pre nove ere).Njegovim osvajanjem (Male Azije,Palestine,Fenikije iVavilonije) stvorena je velika robovlasnička država.Persiju je 331 godine pre nove ere pokorio Aleksandar Makedonski.

Car Kir

Palestina

PALESTINA se nalazi južno od Fenikije u istočnom primorskom delu Sredozemnog mora.1500 godine pre nove ere Palestinu naseljavaju Jevreji (plemena Izraelci i Judejci).1000 godine pre nove ere kada se raspalo rodovsko uređenje car David je ujedinijo Jevrejska plemena i napravio jednu državu.Kasnije ga je nasledio Solomon i ta država se raspala.Odvojena Jevrejska plemena nisu mogla da se odbrane od Asiraca i Vavilonaca u osmom i sedmom veku pre nove ere ali su uspeli da se održe do rimskog osvajanja Palestine 63 godine pre nove ere.

Fenikija

FENIKIJA i njen narod Feničani su se naselili uz primorsku obalu u istočnom delu Sredozemnog mora.Nikada nisu ni imali svoju jedinstvenu državu .Glavni gradovi Fenikije koji su bili su bili i države a to su:Biblos,Sidon i Tir.U tim gradovima sva vlast je pripadala trgovcima i robovlasnicima.Takođe  Feničani su imali razvijenu brodogradnju kao i zemljoradnju.Fenikija je bila poznata po trgovini i moreplovstvu u starom veku.

Asirija

ASIRIJA i njen Asirci su se naselili u severnom delu Mesopotamije na srednjem delu reke Tigra.Njihov najveći uspon je bio u osmom i sedmom veku pre nove ere.Asirci su bili ratnički narod i osvojili su mnoge zemlje.Najveći uspeh je postigla za vreme Asurbanimala koji je osnovao Ninivu u kojoj se nalazi prva biblioteka sveta sa glinenim tablicama.
                                                                                 

Narodi koji su Asirci pokorili su dizali i bune pa su krajem sedmog veka pre nove ere plemena Haldejci i Međani pokorili Asiriju i stvorili novo Vavilonsko carstvo koju je 538 godine pre nove ere pokorio Persijski car Kir.

Stara Mesopotamija

STARA MESOPOTAMIJA je oblast između donjeg toka reke Tigra i Eufrata.Ova oblas je od najranijih vremena naseljavana.A njeni najstariji naseljenici su Sumeri, koji su se 3500 godina pre nove ere osnovali više gradova-država.Kada je počeo drugi milenijum  (u novoj eri naravno) grad po imenu Vavilon se razvio a  njegovi vladari su ujedinili deo Mesopotamije i osnovano je Vavilonsko carstvo.Jedan od najpoznatijih i najznačajnijih njihovih vladara bio je Humuradi (1792-1750 godina pre nove ere) i doneo je jedan pismen zakon o robovlasništvu i regulisao je odnose u carstvu.

DRUŠTVO STARE MESOPOTAMIJE se delilo na nekoliko slojeva.Na samom čelu je bio car.Posle cara je bio sloj velikih zemljoposednika i važnih trgovaca i zanatlija.Srednji sloj su slobodni ljudi (seljaci),manji trgovci i zanatlije.A zadnji sloj ili robovi.Robovi su imali jedva onoliko da prežive,radeći na posedima cara ili velikih zemljoposednika.







Na početku broj robova je bio mali ali stalnim ratovanjem taj broj se povećavao.Takođe u Vavilonskom carstvu dešavali su se sukobi unutar carstva što iskorišćavaju Kasiti 1700 godine pre nove ere pokoravajući Vavilonsko carstvo.Ali su ih kasnije pokorili Asirci

Robovi rade na gradilištvu

Stari Egipat

STARI EGIPAT je nastao u severnom delu Afrike u dolini Nila.Nile je reka jako bogata vodom.Njeno izlivanje je pravilo plodnu zemlju (zvanu mulj) koja je pila dobra za zemljoradnju.Egipćani su pravili sistem kanala koji se sastojao mreže kanala.Ali za to je trebalo mnogo radne snage pa su se ljudi udružiavli u nome (veće zajednice ljudi) koje su se opet udruživale pa su nastali Gornji Egipat (u srednjem toku Nila) i Donji Egipat (u delti nila).3200 godine pre nove ere Donji i Gornji Egipat su se ujedinili.Egipat su 525 godine pre nove ere pokorili Persijanci,332 godine pre nove ere pokorio ju je Aleksandar Makedonski  a  Rimskim osvajanjem Egipta 30 godine pre nove ere završila višemilenijumska istorija Egipta.

EGIPATSKI VLADARI su vodili politiku osvajanja (osvajačka politika).Pljačkali su zemlje oko sebe otimajući im blago, takođe su stekli puno neprijatelja.Tokom ratova seljaci su siromašili pa su se ujedinili sa robovima i pravili ustanke.Na samom vrhu Egipatske vlasti bio je faraon.Kao u svim monarhijama starog veka njegova vlast je neograničena,doživotna i nasledna.Faraoni su živeli u dvorovima i sahranjivanji u piramidama.               

Piramida

Mačke su jedan od simbola egipta takođe se pojavljuju u egipatskoj mitologiji.

                                                                                                                                                                 

Aleksandar Veliki

Stari vek

STARI VEK je razdoblje koje obuhvata osnivanje prvih država u Africi i Aziji (4000 godina pre nove ere do pada Zapadnog rimskog carstva (476 godine pre nove ere).Stari vek je i period robovlasničkog društva.Prve robovlasničke države su bile civilizacije Starog istoka pa su kasnije robovlasništvo pojavilo kod Grka i Rimljana.



ROBOVI su bili ljudi koji su bili dužnici ili  zarobljenici (ono kao zarobili ih u ratovima).Robstvo je bilo nasledno (naprimer ako su roditelji robovi i njihovo dete je rob).Robovi su uglavnom radili teške i naporne fizičke poslove (kopanje u rudniku,prerađivanje zemlje...).Mada ako bi rob bio lekar nebi bio poslat u rudnik da radi teške poslove već bi bio privatan lekar njegovog vlasnika tako isto za one pametne robove,oni bi bili učitelji.U svakom slučaju robovi su imali jedva onoliko da prežive,a čak su njihovi vlasnici mogli da ih ubiju.

Praistorija (Važna napomena je da su ljudi pre nove ere brojali vreme obrnuto u novoj ere ide prvo prvi vek pa drugi a pre nove ere ide prvo drugi pa prvi vek)

Praistorija  je trajala nekoliko stotina hiljada godina.Za početak uzima se deo kada je čovek učio da koristi uruđe i oružije, a za kraj pojava pisma

Praistorijski period (doba prvobitnih zajednica) deli se na 3 rezdeblja:

1)Paleolit(starije kameno doba koje traje od postanka čoveka do trinaestog milenijuma pre nove ere.)

2)Neolit (mlađe kamemo doba koje traje od trinaestog do četvrtog milenijuma pre nove ere.)

3)Metalno doba (trajalo je od četvrtog do drugog milenijuma pre nove ere)

PALEOIT je početak ljudske zajednice .U ovo doba ljudi organizuju prve zajednice (horde).Čovek je u ovom periodu postao društveno biće.U paleolitu ljudi su počeli da koriste vatru.A pri kraju paleolita se čak pojavljuju i začeci umetnosti.

NEOLIT je počeo čovekovim usavršavanjem oruđa i oružija.Tad je čovek počeo da pravi  luk i strelu,koplja,sekire,motike...Ljudi su tad počeli da krče šume,da se naseljavaju pored reka i prave naselja.Pripitomi li su psa,svinju,goveče i ovcu i počeli su da se bave stočarstvom.Takođe  krčenjem šuma počeli su da stvaraju plodna zemljišta i da gaje biljke i to je početak zemljoradnječ.U ovom periodu nastaju i rodovi.


METALNO DOBA  je zamenilo neolit od kad su ljudi našli (4000 godine pre nove ere) metal i počeli da prave sa njim oruđa i oružije.Prvi metal koji je bio pronađen bio je bakar (prvi deo metalnog doba je bakarno doba).Kad su ljudi pomešali bakar i kalaj dobili su bronzu (bronzano doba).Bronza je bila čvršća i trajnija od bakra pa su je ljudi zamenili bakar sa bronzom.Pri kraju metalnog (2000 godina nove ere) ljudi su otkrili gvožđe (gvozdeno doba).Tad su ljudi znatno usavršili alta za rad i pojavio se zanat.

Pojam istorije

Istorijna je društvena nauka.Bavi se proučavanjem razvoja ljudskog društva.Prošlost čoveka se izučava pomoću istoriskih izvora,koji mogu biti materijalni (spomenici,oružije,nakit...),pisani (napisani na papiru,kamenu ili nekom drugom materijalu) i predanja (legende i priče).

 Istorija se kao nauka deli na nacionalnu i opštu.Prema užem predmetu istorija se deli na:privrednu (ekonomsku),društvenu(socijalnu),političku i kulturnu.

Vreme koje je prošlo ljudi mere sa danima,mesecima,godinama,decenijama,vekovima,milenijumima...
Dan je period od 24časova
Mesec je period koji traje najmanje 28 a najviše 31 dana
Godina je period od 12 meseci
Decenija je period od 10 godina
Vek je period od 100 godina
Milenijum je period od 1000 godina

Istoriju uopšteno delimo na:praistoriju,stari vek,srednji vek,novi vek i savremeno doba.